Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Сл. гласник РС", бр. 120/04, 54/2007, 104/2009 и 36/2010), који је ступио на снагу дана 13.11.2004. године, уређују се права на приступ информацијама од јавног значаја којима располажу органи јавне власти, ради остварења и заштите интереса јавности да зна и остварења слободног демократског поретка и отвореног друштва. Основно начело промовисано овим законом је да свако ко затражи има право да сазна сваку информацију која је у поседу власти, осим у случајевима када је Закон одредио другачије.

Информација од јавног значаја, у смислу овог закона, јесте информација којом располаже орган јавне власти, која је настала у раду или у вези с радом органа јавне власти, која је садржана у одређеном документу, а односи се на све оно о чему јавност има оправдан интерес да зна. Орган јавне власти јесте државни орган, орган територијалне аутономије и локалне самоуправе, организација којој је поверено вршење јавних овлашћења, као и правно лице које оснива или финансира државни орган, у целини или у претежном делу.

Свако има право на приступ информацијама под једнаким условима. Законом се уводи претпоставка да је тражена информација она информација коју јавност има оправдан интерес да зна, односно, уводи се претпоставка основаности захтева за слободан приступ информацијама од јавног значаја.

Постоје четири основна законска права у погледу приступа информацијама од јавног значаја (чл. 5. Закона):

  • право онога ко тражи да му буде саопштено да ли орган јавне власти поседује одређену информацију, односно, да ли му је та информација доступна;
  • право тражиоца да му се информација од јавног значаја учини доступном тако штоће му се, без накнаде, омогућити увид у документ који ту информацију садржи;
  • право тражиоца да добије копију документа који садржи тражену информацију, уз уплату прописане накнаде у висини нужних трошкова израде копије документа и
  • право тражиоца да му се копија документа пошаље на адресу поштом, факсом, електронским путем или на други начин, уз уплату прописане накнаде у висини нужних трошкова упућивања.

Информације које Суд поседује су:

  1. информације о предметима односно поступцима који се воде пред Прекршајним судом у Бечеју;
  2. информације у вези са решеним и архивираним предметима;
  3. периодични извештаји о раду суда као и извештаји о раду одељења Прекршајног суда у Бечеју;
  4. информације које произилазе из општих и појединачних аката који се односе на систематизацију, унутрашњу организацију, радне односе и друге опште акте којима се уређују односи у суду (нпр. Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места и др.);
  5. евиденције о судијама и судском особљу;
  6. финансијска, књиговодствена и рачуноводствена документација суда.

Информације, настале у раду или у вези са радом Прекршајног суда у Бечеју, чувају се у просторијама суда и то у: судској писарници, архиви суда, рачуноводству, судској управи као и у електронској бази података.

Подношење захтева

Сходно одлуци председника суда, овлашћено лице за поступање по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја је Жељка Јанковић, секретар суда. Захтев за слободан приступ информацијама од јавног значаја које се односе на информације које су настале у раду или у вези са радом Прекршајног суда у Бечеју, подноси се:

  1. у писаној форми – слањем путем поште на адресу суда, Прекршајни суд у Бечеју, Бечеј, ул. Данила Киша бр. 8 или директно, предајом у писарницу, у приземљу суда;
  2. електронским поштом, слањем на е-маил адресу: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
  3. усмено, на записник, у просторијама судске управе на другом спрату, код секретара, Жељке Јанковић.

Захтев мора да садржи назив суда, име, презиме и адресу тражиоца информације и што прецизнији опис тражене информације, а може да садржи и друге податке који олакшавају проналажење тражене информације. Тражилац не мора навести разлоге за подношење захтева.