Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Sl. glasnik RS", br. 120/04, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), koji je stupio na snagu dana 13.11.2004. godine, uređuju se prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, radi ostvarenja i zaštite interesa javnosti da zna i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva. Osnovno načelo promovisano ovim zakonom je da svako ko zatraži ima pravo da sazna svaku informaciju koja je u posedu vlasti, osim u slučajevima kada je Zakon odredio drugačije.

Informacija od javnog značaja, u smislu ovog zakona, jeste informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, koja je nastala u radu ili u vezi s radom organa javne vlasti, koja je sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna. Organ javne vlasti jeste državni organ, organ teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira državni organ, u celini ili u pretežnom delu.
Svako ima pravo na pristup informacijama pod jednakim uslovima. Zakonom se uvodi pretpostavka da je tražena informacija ona informacija koju javnost ima opravdan interes da zna, odnosno, uvodi se pretpostavka osnovanosti zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Postoje četiri osnovna zakonska prava u pogledu pristupa informacijama od javnog značaja (čl. 5. Zakona):

  • pravo onoga ko traži da mu bude saopšteno da li organ javne vlasti poseduje određenu informaciju, odnosno, da li mu je ta informacija dostupna;
  • pravo tražioca da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako štoće mu se, bez naknade, omogućiti uvid u dokument koji tu informaciju sadrži;
  • pravo tražioca da dobije kopiju dokumenta koji sadrži traženu informaciju, uz uplatu propisane naknade u visini nužnih troškova izrade kopije dokumenta i
  • pravo tražioca da mu se kopija dokumenta pošalje na adresu poštom, faksom, elektronskim putem ili na drugi način, uz uplatu propisane naknade u visini nužnih troškova upućivanja.

Informacije koje Sud poseduje su:

  1. informacije o predmetima odnosno postupcima koji se vode pred Prekršajnim sudom u Bečeju;
  2. informacije u vezi sa rešenim i arhiviranim predmetima;
  3. periodični izveštaji o radu suda kao i izveštaji o radu odeljenja Prekršajnog suda u Bečeju;
  4. informacije koje proizilaze iz opštih i pojedinačnih akata koji se odnose na sistematizaciju, unutrašnju organizaciju, radne odnose i druge opšte akte kojima se uređuju odnosi u sudu (npr. Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta i dr.);
  5. evidencije o sudijama i sudskom osoblju;
  6. finansijska, knjigovodstvena i računovodstvena dokumentacija suda.

Informacije, nastale u radu ili u vezi sa radom Prekršajnog suda u Bečeju, čuvaju se u prostorijama suda i to u: sudskoj pisarnici, arhivi suda, računovodstvu, sudskoj upravi kao i u elektronskoj bazi podataka.

Podnošenje zahteva

Shodno odluci predsednika suda, ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja je Željka Janković, sekretar suda. Zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja koje se odnose na informacije koje su nastale u radu ili u vezi sa radom Prekršajnog suda u Bečeju,podnosi se:

  1. u pisanoj formi – slanjem putem pošte na adresu suda, Prekršajni sud u Bečeju, Bečej, ul. Danila Kiša br. 8 ili direktno, predajom u pisarnicu, u prizemlju suda;
  2. elektronskim poštom, slanjem na e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
  3. usmeno, na zapisnik, u prostorijama sudske uprave na drugom spratu, kod sekretara, Željke Janković.

Zahtev mora da sadrži naziv suda, ime, prezime i adresu tražioca informacije i što precizniji opis tražene informacije, a može da sadrži i druge podatke koji olakšavaju pronalaženje tražene informacije. Tražilac ne mora navesti razloge za podnošenje zahteva.